ПРОТЕСТИ 28.12.2015

Предмет: Анализа радног текста Закона о раду

Радни текст Закона о раду концептуално је урађен на начин да се даје предност колективном преговарању, али тако да се оно никад неће остварити, јер ће, искључиво зависити од воље послодавца.
Влада Републике Српске се повукла из социјалног дијалога и колективног преговарања.
Радно мјесто постаје потуно флексибилно, самим тим и несигурно.
Уговор о раду на одређено вријеме постаје модел заснивања радног односа.
Запошљавање младих неће бити могуће, јер дужина рада не зависи од радног стажа него од година живота.
Чак и да није овако концептуално постављен радни текст Закона, амандманским дјеловањем у Скупштини може бити промијењен, имајући у виду чињеницу да већину народних посланика чине послодавци или директори предузећа и установа.

• У истој равни су колективни уговор и правилник о раду, како то у радном тексту стоји, ОПШТИ АКТ.
• Предвиђена је могућност да се закључи колективни уговор, али је истовремено дата велика слобода послодавцу да, уколико се не закључи колективни уговор, на шта га нико не може натјерати, својим актом – Правилником о раду, самостално уређује сва права и обавезе из радног односа.

• У принципу су у потпуности изједначене могућности за закључивање уговора о раду на одређено или неодређено вријеме.
• Не постоје ограничења у броју закључених уговора о раду на одређено вријеме, тако да уговор о раду на неодређено вријеме, који се у правилу закључује, губи сваки смисао.
• Увођење појма „ПРИПРАВНОСТИ“, без накнаде.

• ПРЕКОВРЕМЕНИ РАД - повећање - дневно са три на четири часа, те на годишњем нивоу са 150 на 180 часова.

• ГОДИШЊИ ОДМОР је минимално 20 радних дана.
• Годишњи одмор увећава се један дан за сваке навршене четири године радног стажа, умјесто за сваке три године како је у важећем закону.
• За поједине категорије радника годишњи одмор ће бити умањен ( радници са дужим радним стажом ).

• Увођење института „ЧЕКАЊА“због смањења обима посла са правом на 50 % накнаде плате радника.

• Породиљско одсуство прелази у бруто износу на терет Фонда дјечије заштите.
• Приликом утврђивања висине накнаде за породиљско одсуство узима се просјек задњих 12 плата раднице, умјесто досадашње три плате.

• Отпуштање радника са преосталом радном способношћу уколико послодавац не може обезбједити одговарајуће радно мјесто.

• Потпуно нови, нејасан и недоречен начин утврђивања плате.
• Није дефинисан појам основне плате и радног учинка.
• Потпуна слобода послодавца је да самостално утвђује висину плате.
• Смањена је накнада по основу минулог рада.
• Могућност Владе РС да утврђује цијену рада, а друга примања по основу рада и помоћи раднику су само таксативно наведена, без утврђивања минималног износа.
• Нема ограничења оптерећења плате.

• Уопштено прописивање тежих и лакших повреда радне обавезе.
• Удаљење (суспензија) радника када год послодавац посумња на тежу повреду радне обавезе.

• Скраћивање рокова за достављање мишљења Синдиката на програм збрињавања вишка радника.
• Формална улога Завода за запошљавање у погледу збрињавања вишка радника.

• Не постоји могућност за престанак радног односа када радник наврши 40 година пензијског стажа, тако да ће сви радници радити до 65 година живота, без обзира на године стажа.

• Потпуна флексибилизација радног односа.
• Не постоји обавеза провођења дисциплинског поступка.
• Преко 20 основа за престанак радног односа.
• Нема другостепености поступка, односно могућности изјављивања
жалбе.

• Могућност измјене садржаја уговора о раду, анекс уговора.
• Могућност да суд радника не мора да врати на посао, у случају када послодавац незаконито да отказ раднику, односно погријеши у процедури престанка радног односа.

• Могућност рада ван радног односа.
• Скраћивање рокова за обраћање Суду и Инспекцији рада.

• Избацивање појма „већински Синдикат“.
• Дата је могућност закључивања Споразума о удруживању ради испуњења услова репрезентативности.
• Код одлучивања и утврђивања репрезентативности нема консензуса, одлучује се већином гласова.
• Министар може утврдити репрезентативност и без приједлога Одбора.
• Могућност рада Одбора и без учешћа Синдиката.
• Није у потпуности јасно дефинисано ко подноси захтјев за приспитивање утврђене репрезентативности.
• Први пут се уводи појам представника радника умјесто Синдиката.

• Колективни уговори се закључују на три године.
• Влада РС не учествује у закључивању Општег колективног уговора.
• Могућност закључивања Посебног (гранског) колективног уговора за грану, групу, подгрупу или дјелатност.
• Обавеза формирања Одбора за преговоре у случају када имамо више репрезентативних синдиката.
• Обавеза сарадње у процесу колективног преговарања репрезентативног Синдиката са нерепрезентативним Синдикатом који окупља најмање 10 % запослених код послодавца.
• Могућност министра да из примјене колективних уговора , у дијелу који се односи на плате и накнаде, изузме поједине послодавце или Удружења послодаваца.

• Колективни уговори се примјењују најдуже шест мјесеци од дана ступања на снагу Закона о раду.

Служба за бесплатну правну помоћ

ДЈЕЧИЈА НОВА ГОДИНА

O Б А В Ј Е Ш Т Е Њ Е

Подјела пакетића за дјецу радника Шумског газдинства „Оштрељ-Дринић“ организује се 30.12.2015 у сали Основне школе „Дринић“ са почетком у 11 сати. Пакетиће обезбјеђује Шумско газдинство, а на приложени списак можете примједбовати до дана подјеле, како неко од дјеце не би био ненамјерно испуштен(закључно са годиштем 2003).

За дјецу је уприличен пригодан новогодишњи програм којем ће присуствовати САМО дјеца, без присуства родитеља. Изузетак су  дјеца предшколског узраста која могу бити у пратњи једног родитеља (или неке старији особе).

Ако неко од колектива или појединаца жели да се придружи заједничкој прослави и довољно је да донесе пакетиће са списком дјеце.

ПРОГРАМ:  

11:00 почетак уз музику и дружење са кловном Глупком, мала слатка закуска

12:00 долазак нове године

12:05 пригодна позоришна представа „Весела шума чека деда мраза“ у извођењу градског позоришта из Мркоњић Града

12:50 долазак Дједа Мраза

13:00 Подјела пакетића и сликање са дједа мразом (фотограф Мићо Томић из Мркоњић Града код кога можете наручити календаре и фотографије по жељи), 

14:00 Завршетак

Iz intervjua DOMAGOJA MARGETIĆA

autor: Edin Husković
izvor: tačno.net

Znaš, davno sam odabrao ovaj moj disidentski put. Neki ga, eto, nazivaju kontroverznim. To moje disidentstvo, uglavnom je moja osobna pobuna ne samo protiv korumpiranog i manje više zločinačkog političkog sistema, temeljenog na diobi moći elita s jedne strane i na brutalnom neoliberalnom kapitalizmu kao modelu društvenog uređenja, koje elitama služi kao mehanizam održavanja pozicija moći. Disidentstvo je, dakle, neka vrsta izbjeglištva savjesti, koje nam ostaje kao jedini izbor pred većinskim opredjeljenjem lažima izmanipulirane većine. Imate tu jedan paradoks na kojem sistem temelji dobar dio samoodrživosti vlastite moći. Radi se o nesposobnosti većine da zdravorazumski odlučuje sama o sebi. To je to je, pogotovo na ovim našim prostorima, manje više izmanipulirana, šizofrena, histerična, posvema fobična masa, koja i nije u stanju biti ništa drugo nego igračka u rukama elite. Zato bi biti dio takve većine, koja je počesto i nacionalistička, šovinistička, ksenofobična, nekakva ultravjernička, bilo prvo ljudski neprihvatljivo, intelektualno neodgovorno, pa time i nemoguće za bilo koga tko još u ovoj histeriji može razmišljati vlastitom glavom. Zato, vidiš, vjerujem da je disidentstvo duboko, intimno, usamljenički put. Jer možda jedino tako i možeš ostati disident. Na neki način, po definiciji sam protiv svih i sam protiv svega. To znači u ovakvim društvima kakva su ova naša tranzicijska, biti izbjeglica savjesti. Osobno to smatram ultimativnim činom odgovornosti da nastojiš ostati čovjek. Ne hrabar, jer nimalo ne vjerujem u taj arogantni, bahati, samodopadni koncept hrabrosti. Nego human. Izabrati humanost suprotstavljenu svakoj hrabrosti, po meni je to nekakav vrhunac disidentske odgovornosti suprotstavljanja s jedne strane sistemu, s druge strane elitama kao centrima moći i s treće strane većini, koja je samo mašinerija održanja moći elita.

Disidentstvo jest osamljeništvo. Jer moraš prihvatiti sam sa sobom činjenicu da te više nitko ne prihvaća kao svog, moraš se pomiriti s time da ti i nisi ničiji, moraš prihvatiti ulogu dežurnog negativca, redikula, državnog neprijatelja i društvenog izopćenika. Moraš prihvatiti to da ne postojiš ni za koga, osim za one koji će manje ili više krišom čitati tvoje tekstove i komentare, slušati tvoje sve malobrojnije javne nastupe. Ali istovremeno moraš pristati na izazov izolacije. Potpune izolacije. Do statusa zabranjenog čovjeka. Čovjeka kojem se ne spominje ime. Osim u negativnom kontekstu. Čovjeka čiji se tekstovi i izjave ne citiraju. To je status živog mrtvaca. Za sve osim za sebe samoga. Jer dok te tako živoga sahranjuju, u te svoje grobove iskopane predrasudama, mržnjom, nerazumijevanjima, vrištiš, urlaš, ne pristaješ na šutnju šutnji usprkos. Ne pristaješ biti ušutkan i onda kada više ne postoji otvor tog tvog nezatvorenog zatvora u kojeg su te okovali. I tek tada shvatiš taj koncept apsolutne slobode kao otpora osobnog disidentstva protiv Njih! Svih njih! I protiv svega što predstavljaju!

To su moji intimni razlozi zbog kojih nikada ne obraćam pažnju kako na moj novinarski i javni rad reagiraju tzv. „narodne mase“. Jer dok su oni mase, mi smo na potpuno suprotnim stranama. Dok su oni masa, nikada me neće razumjeti okovani kolektivitetom kojem stereotipno pripadaju i u kojeg su se nehumano asimilirali zbog straha da ne budu izolirani ovako kako sam ja izoliran zbog onoga što radim i zbog toga kako javno djelujem. Mase nikada ne mogu donijeti nikakve stvarne promjene. One mogu donijeti promjene vrlo kozmetičke prirode, kao smjene vlasti i razno razna rušenja režima. Ali elite kao centri moći uvijek imaju spremne svoje scenarije i za takve situacije, imaju svoje „spavače na klupi“ upravo u toj masi, ali i u političkim i ekonomskim nomenklaturama i u biti umjesto promjena, masa svojim takvim rušenjima samo doprinosi modelu samoodržanja elita na pozicijama moći i osigurava nedodirljivost tih centara moći, bez čijeg rušenja nema niti stvarnih promjena. Tome smo barem svjedočili više puta na Balkanu od 1989. godine do danas u kontinuitetu. Većina, nekako, ne može biti ništa drugo nego većina, i na izvjestan način to je to njeno prokletstvo.

Ta masa, osuđena na to da bude većina, nije u stanju više ostvariti nikakve promjene. Oni su toliko zaluđeni da vjeruju samo u taj svoj kolektivitet, čija se snaga temelji na tom poremećenom konceptu hrabrosti, zato je u ovim našim društvima sve manje istinskih disidenata, a sve je više onih koji pod svaku cijenu žele podršku mase, žele podršku većine. A to sa disidentstvom, sa slobodom nema nikakve veze. To je taj društveni koncept podilaženja većinskoj gluposti kao općeprihvatljivoj društvenoj dogmi. Baš to. Kada glupost postane dogma na kojoj počiva funkcioniranje jednog društva, onda takva većina više ne može biti ništa osim masa glupana koji ma koliko se trudili više ništa u biti ne mogu razumjeti. Oni se fasciniraju autoritetima. I sanjaju o novim vođama. Jer nisu naučili biti slobodni. Oni naprosto ne znaju biti slobodni. I ne prihvaćaju slobodu. Sloboda im dođe kao neko strano tijelo. I još gore. U svojoj su gluposti izmislili taj koncept slobode kolektiviteta – slobode naroda, slobode nacije, slobode države. Shvaćate li vi koliko je ta većina glupa? S njima da računam? Od njih da očekujem podršku? Toliko se glup, nažalost, ne mogu niti praviti. Radije im pljunem u lice. Pa se oni skandaliziraju kako to smijem. Pa smijem budale jedne! Smijem jer je to sloboda! Smijem jer sam slobodan! I imam pravo svoju slobodu svakoga trenutka suprotstavljati njihovoj gluposti. I svakodnevno ih izazivam na taj dvoboj – sloboda protiv gluposti!

Hm … Pitate me i osjećam li se izdanim?! Kontradikcija sama u sebi je u tome kako se netko koga etiketiraju izdajnikom može osjećati izdanim? Može li izdajnik biti izdan?! I što je to izdaja? Izdati možete jedino sami sebe. Samo sam sebe mogu izdati. Jer jedino sebi dugujem apsolutnu lojalnost osobnoj slobodi. Zašto mi to robujemo tim društveno prihvatljivim lojalnostima? Zašto robujemo lojalnosti zajednici? Lojalnosti firmi? Lojalnosti zakonima? Lojalnosti narodu? Lojalnosti vjeri? Lojalnosti državi? Ma shvaćate li vi koliko je to poremećen koncept? A onda je i koncept onoga što je kome izdaja nešto u ovom društvu potpuno poremećeno. Njima je izdaja kada pljunete na njihove zastave, grbove, kada im se poserete po njihovim „svetinjama“, kada pljujete po njihovim oslobođenjima, po njihovim pobjedama, po njihovim ratovima. To je njima izdaja. A meni su njihove zastave izdaja! Meni su izdaja njihovi grbovi! Meni su izdaja njihove granice! Meni je njihov rat izdaja! Njihove pobjede i oslobođenja za mene su ultimativni čin izdaje ljudskosti za „više ciljeve“ njihovih poremećenih pripadnosti. Odbijam biti lojalan tom njihovom konceptu. Imam pravo na pobunu protiv toga! I ako baš hoćete, imam pravo biti izdajnik! Disident sam i izdajnik! Pobunjenik. Zašto? Zato što su za mene svi oni izdajnici. Svojom mržnjom izdajnici su ljubavi. Svojom su mržnjom izdajnici slobode. Svojom mržnjom izdali su najplemenitije s čime se rodimo – ljudskost. E zato sam ja izdao njih, i oni su izdali mene. Dvostruka izdaja. S time mogu preživjeti. Zapravo, jedino tako mogu živjeti među njima. Tako da sam za njih izdajnik i tako da su oni za mene izdajnici.

ODLUČNO NE

01.05.2015.godine, Banja Luka, mirna protestna šetnja protiv novog Zakona o radu. Organizator Savez Sindikata Republike Srpske.

https://www.youtube.com/watch?v=S481B5bFfRM


.

PRVI MAJ- NAJAVA

                Savez sindikata Republike Srpske organizuje prvomajsku povorku u Banja Luci sa početkom u 10 sati. Sindikalne organizacije se pozivaju da uzmu učešće. Biće obezbjeđen prevoz autobusima, pa pozivamo zainteresovane sindikalce iz Drinića da se prijave. Apelujemo na radnike da uzmu učešće, jer  u godini kada nam predstoji žestoka borba protiv donošenja novog Zakona o radu, jako je bitno pokazati snagu i jedinstvo radničkog pokreta.

BUDIMO RADNICI BEZ POLITIČKIH BOJA I POKAŽIMO SNAGU I JEDINSTVO!!!

ODRŽANA SKUPŠTINA, usvojeni izvještaj i plan rada

ПОГЛЕДАЈ ШТА СЕ СПРЕМА !!!

Редовна годишња скупштина Синдикалне организације заказана је за 27.03.2015.године. Сједница ће се одржати у ресторану "Сунце" Дринић са почетком у 14 сати. За сједницу је предложен следећи дневни ред:

1. Усвајање записника са конститутивне сједнице
2. Извјештај о раду за 2014.годину
3. Одлука о усвајању извјештаја о раду за 2014. годину
4. План рада за период април 2015-март 2016
5. Одлука о усвајању плана рада
6. РАЗНО.

Извјештај и план можете погледати на дољепостављеним линковима. Коментари и примједбе пожељни.

ПЛАН РАДА

ИЗВЈЕШТАЈ 2014

ОДРЖАНА ЧЕТВРТА СЈЕДНИЦА СИНДИКАЛНОГ ОДБОРА

13.03.2014.године у Дринићу са почетком у седам сати је одржана четврта сједница синдикалног одбора. Са радом сједнице се можете упознати преко доле постављениој линкова.
Утврђен је термин одржавања редовне годишње скупшртине за 27.03.2015.године са почетком у 14 сати.

позив
позив гост
одлука дисциплинска комисија, члан
одлука о усклађивању извјештаја
Одлука Тубин, сахрана
одлука милан Стојановић, повреда
одлука Драган Стојисавлјевић, болест
ЗАПИСНИК са четврте

SRETAN OSMI MART

             Istorijski osmi mart ima genezu u borbi njujorških tekstilnih radnica protiv eksploatacije i niskih plata. To se desilo još 1857.godine, a 1908.godine je protest okupio 15000 radnica u zahtjevima za kraće radno vrijeme, veće plate i  bolje uslove rada. Od 1910.godine se osmi mart obilježava kao Međunarodni  dan žena. Možemo zamisliti profil žene koja u 19.vijeku ima snage, volje i slobode da se bori za svoja prava i za  svijet kao bolje mjesto za život. Možemo zamisliti sa kakvim se preprekama bori  žena u 19. vijeku, sa kakvim pritiscima se sučeljava i kakve barijere mora razbiti. Kapa dolje.

              S druge strane osmi mart je danas izgubio svaki smisao, utopio se u sivilo potrošačkog društva i postao podstrekač  klasnih podjela.  Ali je istovremeno dobio jednu novu dimenziju, dimenziju performansa gdje pojedine role na čudan način dobijaju još čudnije karakteristike. U svakom slučaju osmi mart, kao praznik žene, moramo njegovati i braniti,  moramo odabrati svoju rolu u performansu ne libeći se da na jedan dan budemo i ono što nismo ili da budemo ono što jesmo , a čitavu godinu glumimo da nismo. Moderna žena se susreće sa modernim barijerama, opet pritisci, opet sučeljavanja.  Kapa dolje.

             U današnjem društvu žensku emancipaciju možemo posmatrati  sa više uglova, u zavisnosti od socijalnog i društvenog položaja, stepena urbanizacije, dostupnosti infrastrukture i usluga, seksualne orjentacije, vjerske pripadnosti,  političke opredjeljenosti  ili jednostavno osebenosti svake žene ponaosob. E , to je čitav opus u kome svaka žena  zaslužuje po nekoliko elaboracija, u zavisnosti od doba dana, doba mjeseca, doba godine, stanja, radnje i zbivanja. To znači da upravljanje ljudskim resursima zahtjeva poseban tretman o radnoj angažavanosti žene. Naša je sreća da u tehničkoj pripremi, kao srcu sistema, imamo eksperta za žene koji u svakom momentu prepoznaje situaciju, detektuje uzroke i sprječava posljedice. Pošto smo mi sindikalna organizacija, predpostavimo da govorimo o „normalnoj“ ženi, pa šta god to značilo, a znači da je radnica, srednje anažovana u društvenim aktivnostima, u tranziciji ka urbanom načinu življenja, heteroseksualne orjentacije, intimne  vjerske pripadnosti i pozicione političke opredjeljenosti. Ona ima 43 godine, udata je, zaposlena na neodređeno sa srednjom stručnom spremom i ima rješeno stambeno pitanje, živi u tročlanom domaćinstvu, a muž je zaposlen. Sve prosječno.

             Pitanje ženske emancipacije je jedno od najbitnijih pitanja kojim se moramo na sistematičan i multisektorski način pozabaviti. Ovo pitanje dobija još više na značaju u sredinama koje ne spadaju u urbane, jer odlazak žene znači  depopulaciju i odumiranje. Svakom je jasan značaj žene, ali je pitanje koliko neko to priznaje ili koliko je opterećen hipotekom tradicionalnog šovinizma. Tu ne mislim samo na muškarce,jer istraživanja pokazuju da su u velikom broju slučajava doajeni ugrožavanja ljudskih prava, upravo žene, da je najteže ženu zaštititi od same žene, ili što bi rekla stara latinska „čovjek je čovjeku žena“.  Osmi mart će se mjenjati sa mjenjanjem društva, ali uvijek će ostati dan podsjećanja da imamo obavezu podrške ženama u borbi za potpunu emancipaciju, pa i da svojim zalaganjem pomognemo u toj borbi. Glavna prepreka u emancipaciji žena je želja za eksplatacijom, a jedini put je udruženo aktivno učešće radnika i radnica protiv eksploatacije. U toj borbi žene imaju dodatno opterećenje patrijahalnog društva i često su žrtve seksizma, odnosno sredstva za podjelu na osnovu suštinski nebitnih razlika, unoseći razdor i sprječavajući borbu protiv eksploatacije. „Divide et impera“, je geslo eksploatatora, ili na srpskom „ Podjeli pa vladaj“ ili nama bliže „Zavadi pa vladaj“. To je veoma moćan mehanizam koji paralizuje moć udruženog i osvještenog radnika, a sva značajna ostvarena poboljšanja  položaja žene su došla kroz borbu u okviru radničkog pokreta.

             Dosadašnja praksa je bila da žene iz našeg kolektiva dobiju od sindikalne organizacije neku kovertu, cvijet, ručak. Već sam govorio o tome da je to dobar znak pažnje, da je potrebno ukazati pažnju, pa i uvesti neke benefite ženama. S druge strane, u vremenu smo štednje i  sve većih zahtjeva za pomoć usljed bolesti, smrti ili teškog materijalnog stanja. Većina članstva u neformalnim razgovorima nije za djeljenje sindikalnog novca u svrhu proslave osmog marta, to je i moj lični stav koji je podržao sindikalni odbor. Što se tiče naredne godine u toku sam pisanja narativnog i finansijskog izvještaja za 2014.godinu i plana rada za 2015. godinu. Očekujem da se svi aktivno uključite preko svojih predstavnika u skupštini sindikalne organizacije ili direktno sa sugestijama i prijedlozima, pa i po ovom pitanju. Sličan stav imam i po pitanju podjele paketića. S druge strane predložiću obavezan termin za jedan „Team Building“ u toku godine. Suštinska stvar borbe je konstuktivan dijalog i uvažavanje drugačijeg mišljenja, nadam se da smo dovoljno demokratični i otvoreni za dijalog.

SVIM ŽENAMA SRETAN OSMI MART , TE PUNO POSLOVNOG USPJEHA, PORODIČNE I LIČNE SREĆE!!!

VAŠ SINDIKAT !!!

KAKO JE VRIJEDAN MRAV DOBIO OTKAZ !?

Jednom davno, živio je sretan i vrijedan Mrav, koji je svakog dana dolazio prvi na posao. Bio je vrijedan. Veseo. Jednom riječju, bio je sretan dok je radio. Pjevušio je vesele pjesmice, a rezultati njegovog rada su bili odlični.
Slušajući pjesmu Mrava, gospodin Stršljen, direktor firme, zaključio da se mrav previše zabavlja a premalo radi, jer nema pravo usmjerenje i šefa koji bi ga kontrolirao.

Zato je zaposlio Bubamaru koja je imala veliko iskustvo sa upravljanjem. Prva briga Bubamare bila je da organizira evidenciju dolazaka i odlazaka mrava na posao (odnosno sa posla). U tu svrhu, uspostavila je sistem prijemnih i odlaznih dokumenata. Sa vremenom, broj dokumenata se povećavao i zbog povećanog volumena posla oko papira morali su zaposliti  nekog ko bi pripremao papire i izvještaje.
Zaposlili su Pauka koji je odmah uspostavio sistem arhiviranja i postao je odgovoran i za preuzimanje telefonskih poziva.  A mrav? Mrav je i dalje radio kao i prije.  Izvještaji koje je dostavljala Bubamara su bili izvanredni. Direktor Stršljen je bio oduševljen izvještajima koje je dobio od Bubamare i uskoro je počeo zahtijevati: usporedne studije sa grafikonima, analize trendova razvoja, itd.
Da bi se zadovoljio direktorov zahtjev, bilo je nužno da se zaposli Hrčak koji bi bio direktna pomoć direktoru. Njemu su odmah kupili novo računalo sa printerom. Sretni i vrijedni mrav je i dalje radio kao i prije. Jedino se požalio da bi mu bilo lakše ako bi imao neko računalo. Nisu mu odobrili. Ovo je bilo prvi put da se Mrav na nešto požalio i direktor Stršljen je odmah shvatio da je potrebno najhitrije reagirati
Kreirao je novo radno mjesto šefa službe koji bi nadzirao sretnog i vrijednog mrava. Na novo radno mjesto je zaposlio Cvrčka. On je odmah po svom dolasku zamijenio cjelokupni namještaj u svom uredu  i na zahtjev  dobio ergonomski oblikovanu stolicu i novo računalo sa ravnim, LCD ekranom. Broj računala je narastao i moralo se kupiti i instalirati i mrežni server. Novi šef službe je shvatio da hitno treba pomoćnika (koji je usput bio njegov pomoćnik u prethodnoj firmi). I tako je zaposlio Stjenicu. U isto vrijeme Mrav je postajao sve manje sretan i sve manje produktivan. Opet je tražio računalo. Opet mu nisu odobrili.
Situacija sa Mravom, zabrinula je Cvrčka i on je zaključio da mora naručiti studiju o zadovoljstvu zaposlenih u firmi. Upoznao je sa tim direktora Stršljena koji je shvatio Cvrčkovo objašnjenje i odobrio angažiranje agencije za te potrebe. Skupa studija je napravljena  i Cvrčak je počeo primjenjivati  predložene motivacijske metode. Svuda je objesio  motivacijske plakate.  Vodio je Bubamaru, Pauka, Hrčka i Stjenicu na motivacijske treninge u poznata ljetovališta itd… Mrav je i dalje, ali nevoljko, radio. Čitao je motivacijske poruke na plakatima i nikako nije mogao naći nadređene kad su mu trebali. Jednostavno, ili nisu bili tu ili nisu imali vremena za njega. I tako je vrijeme teklo. Direktor Stršljen  je i dalje dobivao redovno svoje perfektne izvještaje ali su oni počeli pokazivati  da firma nije više tako rentabilna kao prije. To ga je duboko zabrinulo i morao je reagirati. Unajmio je najelitnijeg konsultanta, gospođu Sovu.
Sovin zadatak je bio izvršiti potpunu analizu organizacije i poslovanja firme i predložiti rješenja da bi firma poslovala rentabilno. Nakon tri mjeseca, Gospođa Sova je direktoru predala sljedeći izvještaj: “U firmi je previše zaposlenih!”.  Direktor Stršljen  je oduševljeno prihvatio stručnu analizu i odmah otpustio:  MRAVA. 
POUKA 1:

• Nikada nemoj biti sretan i vrijedan mrav.
• Mnogo se više isplati da si nesposoban i da ne radiš ništa.
• Nesposobnima ne trebaju nadzornici.
• Ako si usprkos svemu produktivan, nikad ne pokazuj da si veseo kada radiš, jer za to nema opravdanja.
• Ako, ipak, na svaki način želiš da si mrav, osnuj svoju firmu i tako nećeš morati raditi za Stršljena, Bubamaru, Pauka, Hrčka, Cvrčka, Stjenicu i Sovu. Ali tada nećeš moći raditi ni kao Mrav. Jer da bi održao firmu moraš se družiti  sa stršljenovima, bubamarama, paucima, hrčcima, cvrčcima, stjenicama i sovama.

POUKA 2:

• Nažalost, cijela priča je utemeljena na sveučilišnim znanstvenim istraživanjima koja kažu da većina ljudi teži ka parazitskom životu.

 PREUZETO SA: http://www.krupljani.ba/magazin/kako-je-vrijedan-mrav-dobio-otkaz.html

ЖУТИ, ПЛАВИ ИЛ ЦРВЕНИ ???

           Жути (директорски) синдикати не сматрају да су радници и власници капитала суштински супротстављени, па као сврху свог постојања, искључиво, виде постизање „социјалног дијалога“ којим би се обезбједио класни мир. Жути синдикати су непријатељи сопствених чланова јер шурују са газдама, врло често радећи њихов прљав посао и прихватајући ауторитет и институционалну борбу као главни вид свог дјеловања. Они су механизам за амортизовање радничког гњева, гушење сваке самосталне иницијативе и за довођење бунтовних радника „на своје мјесто“.

                   Ако синдикат  буде претворен у оруђе менаџмента и политичких партија, или у средство за промоцију и успон на друштвеној љествици одређених појединаца, платформа за вође, личне култове или ригидну идеолошку структуру, онда је сваки вид таквог организовања бесмислен. И немојте да у актуелном тренутку буде, ШТА ТО БИ ???

                  С друге стране, побољшање положаја радничке класе унутар постојећег социо-економског система, тј. виши квалитет живота, бољи услови рада, већа запосленост, краће радно вријеме, веће плате, боља заштита на радном мјесту итд, свакако су једни од најнепосреднијих циљева инстинског синдикалног дјеловања. Синдикат,  такође има за циљ да својим дјеловањем створи борбени раднички покрет који би активно водио радничку борбу на анархосиндикалистичким принципима - директној акцији и директној демократији.  Заправо, желимо да радници добију спознају о својој снази и могућностима које имају уједињени, организовани и одлучни радници. Ако односимо побједе у свакодневним борбама, успјећемо да у једном тренутку у будућности остваримо и велику друштвену трансформацију - социјалну револуцију! То је крај друштва експлоатације и почетак нечега новог – праведног, слободног друштва.

                 Ако синдикат  буде претворен у оруђе менаџмента и политичких партија, или у средство за промоцију и успон на друштвеној љествици одређених појединаца, платформа за вође, личне култове или ригидну идеолошку структуру, онда је сваки вид таквог организовања бесмислен. А врло брзо нас очекују велики изазови, изазови за које морамо бити спремни и организовани, а онда нема поправног…..